Odgovori mudrog kralja (2. dio)
Veoma zadovoljan Judištirinim odgovorima Dharmarađ ga upita kojeg od braće želi vratiti u život. Plemeniti Judištir izgovori ime Nakule. Dharmarađ upita zašto nije tražio da spasi Arđunu ili Bhimu koji su bili najmoćniji ratnici toga vremena i s čijom bi pomoći lako mogao zadobiti nepravedno oduzeto kraljevstvo. Judištir tada izgovori riječi koje čak i u srcima najmisaonijih mudraca bude čuđenje i divljenje. On reče: “O Dharmarađ, nas petorica smo braća rođeni od dvije majke. Bhima, Arđuna i ja rođeni smo od Kunti, a Nakula i Sahadev sinovi su Madri. U meni Kunti ima preostaloga živog sina, ali Madri nema niti jednoga. Sa željom da se pravedno ophodim prema svoje obje majke, tražim život za Nakulu.”
Zapanjen i oduševljen, Dharmarađ tada reče Judištiri: „O Judištir, s obzirom da suzdržavanje od okrutnosti smatraš važnijim od želje i interesa, neka sva tvoja braća budu vraćena u život. Budući da si me jako zadovoljio, molim te zatraži neki blagoslov i ja ću ti ga sigurno dati.“ Judištir tada zatraži moć da savlada svoje neprijatelje… Kraljevstvo koje je po pravu pripadalo Judištiri i njegovoj braći na podao i prijevaran način oduzeo im je bratić Durjodan. Durjodaninoj zavisti prema Pandavama (petorici braće, sinovima kralja Pandua) nije bilo kraja. Već ih je nekoliko puta pokušavao ubiti stavljajući im otrov u hranu i podmećući požar.
Zbog svoje zlobe i zavisti bio je tako zaslijepljen da je mrzio čak i Pandave koji su bili oličenje pravednosti, religioznosti i dobrote u svakom pogledu. No kada je Judištir zatražio blagoslov da može savladati svoje neprijatelje, time nije mislio na Durjodanu, kojeg je ionako smatrao oruđem u rukama uvijek pravedne providnosti. Judištir tada zatraži od Dharmarađa da ubije njegove prave neprijatelje, neprijatelje u srcu: pohlepu, zavist, požudu, ludilo, iluziju i srdžbu. On je vrlo dobro znao da su to jedini i istinski neprijatelji – jedino loše što nam se u životu može dogoditi.
